Prženice

  

    U Španiji su torrijas, u Francuskoj pain perdu, Engleskoj eggy bread, u Americi su French toast, u Banatu su kvašenice, u Bačkoj pofezne, u Sremu zavijače, na jugu Srbije ribanjke ili kriške, u Mačvi rutavci, u Bosni pohovani hleb, a u mojoj kući prženice.

   S obzirom da živimo u zemlji u kojoj se hleb jede u abnormalnim količinama i da se kupuje da ga uvek ima u slučaju da banu gosti, prženice su česta pojava. Dakle bajat hleb umočen u jaja sa malo mleka ispržen na ulju, prste da poližeš.  Miris prženica ujutru budi iz mrtvih, hipnotisana mirisom uz šolju jogurta, uživam.

    Već kao odrasla osoba (diskutabilno je da li sam ja i danas odrasla osoba) sa nekih 28 godina, kod drugarice, u trenucima apsolutne lenjosti i gladi, odlučismo da je najbezbolnije da spremimo prženice. Lako i brzo se spremaju. Tada sam još uvek jela samo da preživim pa i nisam bila neki kulinarski stručnjak (danas sa se znatno popravila).

   Posle mućenja (kad Nadalina muti jaja), prženja i prskanja ulja na sve strane, sedosmo za sto. Pored prženica na stolu dve šolje i mleko (pitam se već gde je jogurt), ali i tegla džema od kajsije. Malko sam bila zbunjena, ali onda svatih da je to za nju normalno. Prženica sa džemom? Umalo se nisam šlogirala, WTF, zbun, dragi moji blago rečeno jezivo.

   Nikada mi u dotadašnjem jedenju prženica nije palo na pamet da se one mogu jesti i u slatkoj varijanti. U mom umu prženica se konzumira isključivo umačući je u jogurt. Probala sam je, i naravno da je ukusna i kao slatka varijanta, ali ne hvala. Šta ti je moć navike!

   I evo dvadest godina kasnije nakon tog ehopalnog otkrića, prženice i dalje jedem, isključivo sa jogurtom i ne pomišljam da ih namažem džemom od kajsije. I svoju decu vaspitah u duhu prženica plus jogurt .

Da o ukusima ne treba raspravljati,znamo to, ali šta vi kažete koju su prženice ukusnije?!

           Zondra